Posts

U zivotu je kao na maskenbalu: kad svi skinu maske, veselje prestaje

Cesto razmisljam o svim ovim ljudima koji se oko mene nalaze. Da li je svako od njih zaista onakav kakvim se predstavlja, da li medju njima ima dvolicnih i mnoga druga pitanja koja mi se sama namecu. Koliko zapravo mozemo biti sigurni da poznajemo ljude oko sebe? Sta ako svako od njih ima neku masku koju ponosno nosi? Vise puta sam slusala o tome kako nije sve onako kako izgleda i da svi zele da zive zivot kao na filmu. Iz tog razloga postaju neko drugi, neko ko mozda nikada ne bi ni bili, ali eto zele da se uklope u okolinu. Zele da zive zivote drugih, ali ne shvataju da tako obmanjuju sebe jer na kraju dana kada legnu sami sa sobom u krevet oni vrlo dobro znaju pravu istinu. I tada istina gubi svoju vrednost jer postane gorka i nemilosrdna. Uvek sam se pitala odakle ljudima snaga da glume ono sto nisu, da se vesto kriju iza maske koju su sami sebi stvorili. To je pregrst maski, od onih da ste dobar covek i da zelite svima da pomognete do toga da ste bez...
1 comment
Read more

Nije covek ono sto misli, vec ono sto cini

           Koliko puta sam samo cula druge kako govore "Dela, a ne reči." Isto toliko puta sam i sama to izgovorila da sam pocela da se pitam da li zaista dela vrede vise od reci i onoga sto mislimo? I koliko ono sto mislimo moze uticati na nase postupke?             Sve nase misli ostaju samo to ukoliko ih ne sprovedemo u delo. Postoji puno toga o cemu razmisljam kada sam sama, ali o tome niko nista ne zna. I ne treba da zna, to je moja oaza u kojoj ja imam potpunu kontrolu nad samom sobom. Mislim o svemu. O svojim prijateljima, roditeljima, njihovim postupcima, ali i mojim isto tako. Razmisljam kako bih se ponasala u buducnosti, kako bih gradila svoj zivot, verujte covek kada je sam puno misli. Ali onda shvatim da ce svo to razmisljanje imati poentu jedino ako ga sprovedem u delo. Ljudi oko mene ne mogu znati o cemu ja razmisljam. Isto tako to ne mogu znati ni ja za druge, iako bih jako volela da mogu da procitam mis...
Post a Comment
Read more

Fakultet razdvaja ljude ?

Ovih dana sve vise razmisljam o tome kako znati ko su ti pravi prijatelji... I kako nakon mnogo godina druzenja neki ljudi jednostavno nestanu ? Hmm.. Ne bih da zvucim pateticno, ali sa ove tacke gledista to nije ni malo lep osecaj. Sta se to desilo sa ljudima da tako lako mogu zaboraviti sve lepe trenutke koje su imali sa prijateljima ? Prica je krenula ovako. Devet potpuno razlicitih devojaka, svaka na svoj nacin lepa i posebna. Neki bi verovatno vec rekli:"Devet devojaka? Pa neizbezni su sukobi i svadje." Imale su ih i one. I sukobe i svadje. Banalne i ozbiljne. Ali nakon svega jedino im je jedna stvar bila bitna. One su armija koju niko ne moze srusiti. One su dovoljno jake da ne postoji nista sto bi moglo da narusi tu idilicnu atmosferu koja je vladala medju njima. Tako je bilo cetiri godine... Srednja skola. Izlasci, prve ozbiljne ljubavi, patnje zbog istih, porodica, profesori, sve to je bilo sastavni deo njihove armije. Cuj mene, armija. Koje je zapravo pravo znacenj...
Post a Comment
Read more

Ja sam kulturan covek!

                                                                 Posmatram ove ljude oko sebe. Njihove navike, ponasanje i slusam na koji nacin komuniciraju sa ljudima. Ne dopada mi se ono sto vidim. Ova prostorija je isuvise mala za ovoliki broj izgovorenih gluposti. Suvise je mala da podnese ovakav sklop ljudi i njihove misli. Sta ja trazim ovde ? Zelim da pobegnem sto dalje mogu i da nikada vise ne moram da se vratim u ovu prostoriju. Otvorila su se vrata. Imam priliku da odem sada. Kao da vidim neku svetlost iza tih vrata. Nesto me doziva. Nisam ja spremna da ostanem ovde. Ustajem. Krecem ka vratima. Sve sam im bliza, a nakon svakog koraka srce mi ubrzano kuca.   Odjednom mi je veoma toplo. Ovaj bol u glavi je nepodnosljiv. Vrata mi nisu bila nikad bliza, ali nesto me sprecava da krenem dalje. Zelim to, ali...
Post a Comment
Read more

Nije blago ni srebro ni zlato, vec je blago sto je srcu drago

      Jos kao mali sam slusao price starijih ljudi koji su govorili o nekakvom materijalnom dobru. Govorili su kako covek bez novca, skupocenih stvari i ljudi koji su visoko obrazovani i bogati ne moze da funkcionise. Ali isto tako sam sa svojim roditeljima polemisao u par navrata o tome da osecanja ne mogu da se kontrolisu i da ne razumem zbog cega bi neko pre izabrao novac, a ne bi sledio svoje srce i svoja osecanja. Da li je zaista za srecu potrebno imati skupocene stvari i novac ? Da li je to uopste sreca ? Evo ne znam, ali sam u jedno sasvim siguran, a to je da protiv svojih osecanja ne sme da se ide. Isto tako ne mogu da razumem da novcem mozemo kupiti bas sve. Citajuci epsku pesmu 'Smrt Omera i Merime' susreo sam upravo sa tim problemom. U pesmi se govori o velikoj ljubavi izmedju dvoje mladih ljudi. Ljubavi koja ne zna za granice. Ljubavi bez koje ovo dvoje ne mogu zamisliti svoj zivot. S druge strane imamo i majke koje se ni malo nisu volele, osvetu k...
Post a Comment
Read more

Budimo inspiracija jedni drugima

Nadam se da cete na ovom blogu moci da pronadjete tekstove koji ce vam se dopasti. Bice mojih sastava iz skolskih dana, ali takodje ce biti tekstova koje pisem privatno. Ko voli da cita dobrodosao je. Budimo inspiracija jedni drugima. Takodje ako neko ima neku ideju o cemu bih mogla da pisem, pisite mi u komentarima ili na mail. Ljubim vas !
Post a Comment
Read more

Citajuci dobre pisce desavaju se pred nama cuda

Svaki put kada se preda mnom nadje delo nekog dobrog pisca, spremna sam da odvojim vreme i procitam ga, jer pravi pisac je sposoban da svojim perom nama docara sve aspekte zivota. Zelim da analiziram da li se svi ljudi osecaju tako prisno medju koricama koje su satkne od niza ideja ? Da li je moguce da nam knjige promene pogled na zivot, da nam promene stavove i najzad kakvi ljudi postajemo tokom citanja ? Dopada mi se kakva osoba postajem dok citam. Takodje mi se dopadaju i ljudi oko mene koji su u stanju da satima govore o nekom tek procitanom delu. To je cudo. To cudo se desava upravo zbog tog naizgled samo obicnog lista hartije. Knjige nas menjaju. Menjaju nase poglede na svet, nasa razmisljanja i stavove. One nas vode u neki potpuno drugi svet. Dok citam zaboravim na sve oko sebe. Zaboravim na ljude, probleme, obaveze i stvaram svoj sopstveni kruzok u kome nema mesta nicemu sto je ruzno. Medjutim ne osecaju se svi ljudi tako. Postoje oni koji ce odbaciti svako delo ...
Post a Comment
Read more