Rukom pisano

                                                                 Posmatram ove ljude oko sebe. Njihove navike, ponasanje i slusam na koji nacin komuniciraju sa ljudima. Ne dopada mi se ono sto vidim. Ova prostorija je isuvise mala za ovoliki broj izgovorenih gluposti. Suvise je mala da podnese ovakav sklop ljudi i njihove misli. Sta ja trazim ovde ? Zelim da pobegnem sto dalje mogu i da nikada vise ne moram da se vratim u ovu prostoriju. Otvorila su se vrata. Imam priliku da odem sada. Kao da vidim neku svetlost iza tih vrata. Nesto me doziva. Nisam ja spremna da ostanem ovde. Ustajem. Krecem ka vratima. Sve sam im bliza, a nakon svakog koraka srce mi ubrzano kuca.   Odjednom mi je veoma toplo. Ovaj bol u glavi je nepodnosljiv. Vrata mi nisu bila nikad bliza, ali nesto me sprecava da krenem dalje. Zelim to, ali...

      Jos kao mali sam slusao price starijih ljudi koji su govorili o nekakvom materijalnom dobru. Govorili su kako covek bez novca, skupocenih stvari i ljudi koji su visoko obrazovani i bogati ne moze da funkcionise. Ali isto tako sam sa svojim roditeljima polemisao u par navrata o tome da osecanja ne mogu da se kontrolisu i da ne razumem zbog cega bi neko pre izabrao novac, a ne bi sledio svoje srce i svoja osecanja. Da li je zaista za srecu potrebno imati skupocene stvari i novac ? Da li je to uopste sreca ? Evo ne znam, ali sam u jedno sasvim siguran, a to je da protiv svojih osecanja ne sme da se ide. Isto tako ne mogu da razumem da novcem mozemo kupiti bas sve. Citajuci epsku pesmu 'Smrt Omera i Merime' susreo sam upravo sa tim problemom. U pesmi se govori o velikoj ljubavi izmedju dvoje mladih ljudi. Ljubavi koja ne zna za granice. Ljubavi bez koje ovo dvoje ne mogu zamisliti svoj zivot. S druge strane imamo i majke koje se ni malo nisu volele, osvetu k...

Nadam se da cete na ovom blogu moci da pronadjete tekstove koji ce vam se dopasti. Bice mojih sastava iz skolskih dana, ali takodje ce biti tekstova koje pisem privatno. Ko voli da cita dobrodosao je. Budimo inspiracija jedni drugima. Takodje ako neko ima neku ideju o cemu bih mogla da pisem, pisite mi u komentarima ili na mail. Ljubim vas !

Svaki put kada se preda mnom nadje delo nekog dobrog pisca, spremna sam da odvojim vreme i procitam ga, jer pravi pisac je sposoban da svojim perom nama docara sve aspekte zivota. Zelim da analiziram da li se svi ljudi osecaju tako prisno medju koricama koje su satkne od niza ideja ? Da li je moguce da nam knjige promene pogled na zivot, da nam promene stavove i najzad kakvi ljudi postajemo tokom citanja ? Dopada mi se kakva osoba postajem dok citam. Takodje mi se dopadaju i ljudi oko mene koji su u stanju da satima govore o nekom tek procitanom delu. To je cudo. To cudo se desava upravo zbog tog naizgled samo obicnog lista hartije. Knjige nas menjaju. Menjaju nase poglede na svet, nasa razmisljanja i stavove. One nas vode u neki potpuno drugi svet. Dok citam zaboravim na sve oko sebe. Zaboravim na ljude, probleme, obaveze i stvaram svoj sopstveni kruzok u kome nema mesta nicemu sto je ruzno. Medjutim ne osecaju se svi ljudi tako. Postoje oni koji ce odbaciti svako delo ...